Akademija koči projekat veka

 

Kada je akademik Stojan Novaković davne 1887. godine, povodom stogodišnjice rođena Vuka Karadžića, Akademiji ukazao na neophodnost izrade sveobuhvatnog rečnika srpskog jezika, slutio nije da Srbija ni do 21. veka taj kapitalni posao neće okončati. Pratile su ovaj najvažniji i najobimniji kulturni i naučni poduhvat u Srbiji brojne nedaće, ratovi i krize, ali i pregršt besmislenih prepreka poput trenutne: Institut za srpski jezik SANU je završio rukopis 18. toma Rečnika u decembru 2008, a Akademija još nije pokrenula štampanje jer smatra da prelom knjige nije više njena obaveza. Zbog toga ni ove godine nećemo dobiti novi tom Rečnika.

- Akademija ne želi da prihvati obavezu preloma knjige, koji je sve do ovog toma ona vršila - kaže u razgovoru za „Blic" dr Stana Ristić, koja od 2006. godine u Institutu za srpski jezik rukovodi projektom izrade Rečnika SANU.

Problem zastoja u štampanju, podseća naša sagovornica, postojao je i kod 17. toma, koji je publikovan krajem 2006. godine, iako je rukopis bio završen još marta 2005.

- Sada je i 19. knjiga leksike slova P završena u fazi obrade građe, a rade se 20. i 21. knjiga. Što se nas tiče, planirana dinamika da se svake treće godine uradi po jedan tom može biti ispoštovana.

Prema Zakonu o rečniku, koji je donet 2005. godine kako bi se ubrzao stogodišnji rad i rešile dileme poput navedene, za izradu je zadužen Institut za srpski jezik SANU, izdavač je Srpska akademija nauka i umetnosti, a blagovremeno izvršavanje obaveza nadzire Ministarstvo nauke. Pravne službe Ministarstva upravo rade na rešavanju novonastalog problema, rekao nam je juče prof. dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra za nauku.

Međutim, aktuelni zastoj u objavljivanju Rečnika i druge relevantne probleme teško je otkloniti budući da Ministarstvo nauke do danas nije donelo podzakonski akt u kojem bi bile do tančina precizirane obaveze Instituta i Akademije - tvrdi Stana Ristić:

- Dosadašnje inicijative Instituta da Ministarstvo donese akt kojim bi se primenile odredbe Zakona o Rečniku SANU nisu urodile plodom. Zbog toga je zakon sada praktično neupotrebljiv.

Prema njenim rečima, jedna od velikih kočnica u izradi Rečnika je i činjenica da se on i dalje projektno finansira, iako ga doneseni zakon izuzima od ovakvog načina finansiranja i predviđa za njega namenska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

- Poslednju deceniju rada na Rečniku pratilo je neredovno finansiranje, što je uslovilo osipanje velikog broja saradnika. Ostao je mali broj saradnika u naučnim zvanjima, tako da danas u timu preovlađuju magistri i istraživači saradnici. Zbog toga Ministarstvo nauke nisko rangira ovaj projekat i prema tome mu i dodeljuje sredstva - kaže Stana Ristić.

U svakom slučaju 29 stalno zaposlenih i pet spoljnih saradnika nije dovoljan broj da bi se posao izrade Rečnika završio u doglednom roku, upozorava naša sagovornica. Sa druge strane, ukoliko bi se građa i urađeni tomovi Rečnika digitalizovali, a broj zaposlenih povećao na oko 50, ovaj kapitalni projekat mogao bi da bude okončan u narednih 15 do 20 godina, procenjuje ona. Slični projekti u drugim evropskim zemljama rađeni su 80 do 100 godina.

- Način rada nije pratio savremene tokove tehničkog razvoja. Veoma bogata i obimna rečnička građa još je u pisanom obliku, deset miliona listića smešteno je u ormane Instituta. Većina kartica je u lošem stanju, ostareli papirni listići se krzaju usled starosti, brojnih preseljenja, upotrebe, a mnogi rukopisi na listićima su već teško čitljivi - otkriva nam dr Ristić.

Bilo je više predloga da se započne digitalizacija građe ovog monumentalnog dela nauke i kulture srpskog naroda, čemu je bio posvećen i skup 2003. u Akademiji i više sastanaka u Ministarstvu nauke, ali se od predloga nije dalje krenulo.

Za Rečnik SANU vezana je još jedna nedoumica: da li je naslov „Rečnik srpskohrvatskog jezika" opravdan sa sadašnjeg političkog, nacionalnog i državnog stanovišta.

- Naslov se zadržao iz lingvističkih, kulturnih i istorijskih razloga. Pre pet-šest godina bilo je predloga u Institutu da se naziv jezika u naslovu Rečnika promeni, ali predlog nije prihvatilo Odeljenje jezika i književnosti SANU, u čije nadležnosti spada i ovo pitanje - objašnjava dr Stana Ristić.

Četiri toma nema u prodaji

Tomovi Rečnika SANU mogu se kupiti u knjižari „Inicijal" u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Cena 17. toma je 2.160 dinara, a ostalih tomova 1.080 dinara. Tomova 1, 3, 13 i 14 nema u prodaji i ne zna se kada će biti ponovo štampani.

Najveći slovenski rečnik

Jednog dana, kada bude završen, Rečnik SANU daće dvovekovni pregled nacionalnog i kulturnog blaga srpskohrvatskog jezika, kulture i društva. Imaće preko 30 tomova velikog formata, sa preko 450.000 reči iz književnog jezika i narodnih govora.

- Rečnik SANU će biti najveći slovenski rečnik i imaće izuzetno veliku vrednost. Zemlje u našem okruženju nemaju tako velike rečnike, a ostale slovenske zemlje imaju tezauruse (rečnike sa preko 10 tomova) od po 10-12 tomova. Problem je samo u tome što se građa ne ažurira, sakupljanje reči je devedesetih godina obustavljeno i sada se radi samo na njihovoj obradi, te će Rečnik u trenutku kada bude završen biti već prilično zastareo. Trebalo bi uporedo raditi nove sveske za već objavljena slova ili štampati dopunjena izdanja do sada objavljenih tomova. Za to su, međutim, potrebna velika sredstva - kaže prof. dr Rajna Dragićević sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Zmaj i Isidora skupljali reči

Godine 1893. osnovan je pri Akademiji Leksikografski odsek i otpočeo je rad na prikupljanju građe i izradi rečnika. Prvi tom Rečnika štampan je 1959. godine, a osim čuvenog Aleksandra Belića, koji je rukovodio projektom, naučni saradnici su bili poznati lingvisti Miloš Moskovljević i Irena Grickat, zatim Mitar Pešikan, Milan Vujaklija, Nikola Polovina, Mihailo Stevanović... Na prikupljanju i ispisivanju građe za Rečnik radili su i brojna poznata imena iz književnosti i kulture: Zmaj, Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Svetozar Ćorović, Sima Pandurović, Sima Matavulj... Njegov značaj isticao je i Ivo Andrić, koji je 1940. ponudio Aleksandru Beliću da i sam radi na Rečniku.

Izvor: BLIC