АКЦИЈА

2009-10-10 16:04

 

Више нема сезонских и тоталних распродаја, већ - акција. То звучи модерније, и као да је жеља да се већ првим погледом на излог створи утисак како продавница не жели да се по сваку цену ратосиља робе са карактеристикама прошле моде или прошлог годишњег доба, већ да чини нешто далеко значајније и плодоносније, како за њих тако и за купце.

 

Више нема сезонских и тоталних распродаја, већ - акција. То звучи модерније, и као да је жеља да се већ првим погледом на излог створи утисак како продавница не жели да се по сваку цену ратосиља робе са карактеристикама прошле моде или прошлог годишњег доба, већ да чини нешто далеко значајније и плодоносније, како за њих тако и за купце.
Није реч акција нешто што треба изложити подсмеху. Напротив. У појму акција крије се латински глагол agere, деловати, што је потребно свакој живој особи, граду, држави, региону, континенту, свету. Од истог глагола створен је велики број интернационалних речи, као агитатор, акционар, агент, агенс, реагенс, редактор, актуелан, реакционаран итд.
Акција је веома значајан појам и у позоришту. Драма мора да се базира на акцији, бар у позоришту класичних вредности, од хеленских трагедија до Ибзена, који сваком репликом помиче радњу напред. Носиоци радње су глумци. Није случајно да се на многим европским језицима, од енглеског и француског до руског, глумац зове - актор, дакле, они који морају да агирају. Како ће то остварити оставио је поколењима готово научним средствима руски позоришни реформатор Константин Станиславски, базирајући своје и теорију и праксу на психолошким постулатима тада актуелног бихевиоризма.
Како је застарела ова психолошка база, застаревао је и художествени мудрац, јер ново позориште није форсирало акцију, већ привидну укопаност у време и стање чекања, рецимо извесног господина Годоа. Међутим, испоставило се да Константин Сергејевич не може сасвим да се сахрани. Акција у театру је постала само скривенија, али још је на снази.
У друштвеном животу, а нарочито у политици, ситуација је сасвим обратна. Власт жели да покаже да предузима акцију и кад је не предузима или је предузима, али недовољно.
Типичан је пример заклињања на акцију поводом хулиганских напада на животе, и то не поводом хлеба, већ поводом игара. А у игри је, испоставља се, не игра, већ капитал, моћ која се служи методама мафијаштва, подметања и чак криминалног дестабилизовања друштва ради преотимања власти.
Акције које најутицајније личности власти предузимају сигурно су у правом смеру. Обећава се измена закона који ће бити ефикаснији, сродан оном у Великој Британији. За сада мирне демонстрације противника насиља такође су подстицај на акцију. Сада је само питање да ли ће се те акције обити о наше пословично инертно судство. Само да не испадне да немамо довољно прстију да их одсецамо да би показали како смо друштво које би се могло назвати „Слуга Јернеј и његова правица“, по том Цанкаревом прототипу оштећеног који не може да дође до своје правде.
Да ли ће се хулигани примирити, а одговорни се вратити инерцији која је и ствoрилa услове за свемоћ уличара.
Пратићемо вашу акцију.
„Action!“, кажу англосаксонски синеасти. А значи: „Пази, снима се!“


Јован Ћирилов

 

Извор: НИН

—————

Natrag