Браћа која су открила Дарвина

Плакат за изложбу

 

Браћа Радовановић, Михајло, Милан и Алекса, као преводиоци и млади научници, задужили су Србију крајем 19. века. Михајло је превео „Јустинијанове институције”, темељ за римско право, Милан је превео Дарвинов „Постанак врста”, а Алекса књигу Ернеста Хекела „Природна историја постања”, у којој се први пут као термин у српском језику појављује реч екологија. И све то са непуних 30 година живота. Данас, браћа Радовановић су готово заборављени.

Према речима Марине Мучалице, библиотекарке у Природњачком музеју у Београду, која је заједно са Драгицом Стојић осмислила изложбу „Заборављена браћа Радовановић”, постављену у холу београдске општине Врачар, чудесно и трагично породично стабло Радовановића почиње са оцем Маринком, судијом који је учествовао у суђењу Мајсторовићу, оптуженом за заверу против Обреновића.

– Маринко је праведно судио и ослободио невино оптуженог Мајсторовића, али се то Михаилу Обреновићу није свидело, па је Маринко завршио у затвору. Тамо је преводио житија светаца – каже Марина Мучалица.

Синови су, пак, као сушта супротност оцу, одлучили да се посвете науци и превођењу материјалистичких књига. Михајло, рођен 1840. године завршава права на Лицеју и наставља студије у Паризу. Превод „Јустинијанових институција” значајан је и због тога што је допринео развоју правне науке и увођењу правничке терминологије. Умро је у 23. години. Девет година млађи брат, Милан, био је младић модерних схватања. Попут момака из филма „Друштво мртвих песника”, основао је великошколску ђачку дружину „Србадија”. Та дружина је растурена по налогу министра унутрашњих послова, под образложењем да на њиховим састанцима нема „ни мрве позитивног знања”. Милан и Алекса се 1867. године удружују у „Побратимство”, које окупља младе образоване људе попут Лазе Лазаревића, Љубе Ковачевића, Косте Н. Христића. Милан је три године студирао медицину у Берлину, а за време рата против Турске 1876. године био је лекар на бојишту. Преводилачки рад почео је белетристиком, преводећи са бугарског, а свој животни пут, који је прерано окончан у 29. години, крунише незавршеним преводом Дарвиновог капиталног дела „Постанак врста”.

– Превод „Постанка врста” почиње писмима које је Чарлс Дарвин слао Милану, а завршава писмима саучешћа која је велики научник слао оцу Маринку – каже Марина Мучалица.

Дарвин у свом писму захваљује Милану, напомињући да је почаствован што ће се његов „Постанак врста” појавити у Србији.

Величина, али и трагедија породице Радовановић пренета је и на најмлађег брата, Алексу, рођеног 1852. године. Туберкулоза га је спречила да заврши студије медицине, које је започео у Берлину. Поред превода низа приповетки тада актуелних писаца, пре смрти успева да преведе и дело немачког биолога Ернеста Хекела „Природна историја постања”. Превод је похвалила стручна јавност, а и сам аутор шаље писмо захвалности оцу Маринку, изјављујући успут саучешће због смрти младог научника Алексе, и жаљење што није стигао да упозна „тог врлог младића”.

Сва три брата умрла су од туберкулозе, која је у време Михаила Обреновића, поред других болести, косила младе људе који су одлазили у туђину, како би, у корист Србије, стицали нова знања. Радовановићи су родом из Шапца, а мајка Јелка и отац Маринко имали су осморо деце. Сахрањени су у породичној гробници на Ташмајданском гробљу, које је касније цело пресељено на Ново гробље.

– Тамо сада постоји само неугледна табла са њиховим именима и ми смо покренули иницијативу да се достојније обележи место починка ових људи – наводи Марина Мучалица, која је и аутор ДВД издања „Заборављена браћа Радовановић”. Оно садржи низ фотографија и скенирана дела младих научника.

Радовановићи су живели у Београду. Рано преминула браћа, у време лоших комуникација, стигла су да се повежу са најумнијим људима свог доба. И мало ко је чуо за њих. А на свемоћном средству комуникације, интернету, доскора су тамо углавном била заступљена друга тројица браће Радовановић, знатно познатији Павле, Ђорђе и Коста, који су такође ушли у историју – али, као организатори убиства кнеза Михаила Обреновића.

Извор: Политика