Izborite se s niskim pritiskom

O niskom krvnom pritisku ili hipotoniji govorimo kada vrednost sistoličkog pritiska (meri se u trenutku kada se srce skupi da bi izbacilo krv u arterije) padne ispod 100 milimetara živinog stuba (mmHg), izazivajući karakteristične tegobe.

Prokrvljenost organa, a naročito mozga, zavisi upravo od sistoličkog krvnog pritiska. U skladu s tim, tegobe hipotoničara izazvane su, pre svega, činjenicom da je njihov mozak slabije prokrvljen.

Učestalost
Nizak krvni pritisak se javlja prilično često:
-u pubertetu
-kod mladih, vitkih žena
-u trudnoći
-kod osoba sa poremećajem ishrane
-kod mršavih, starijih ljudi

Uzroci
U zavisnosti od uzroka, hipotoniju delimo na primarnu ili esencijalnu i sekundarnu.
Primarna hipotonija je najčešći oblik niskog krvnog pritiska. Reč je o hroničnoj promeni čiji uzroci do sada nisu otkriveni. Od primarne hipotonije pretežno pate mladi, mršavi ljudi, a naročito žene. Stručnjaci pretpostavljaju da je ova vrsta hipotonije uslovljena naslednim faktorima, ali i da životno okruženje i infekcije mogu uticati na pojavu ove bolesti. Kada krvni pritisak naglo padne, govorimo o kolapsu.
Sekundarna hipotonija je simptom već postojeće osnovne bolesti, recimo oboljenja kardio-vaskularnog sistema (na primer srčana insuficijencija) ili endokrinog poremećaja (npr. smanjena funkcija štitne žlezde). Ovaj vid niskog krvnog pritiska, međutim, može da se javi i kao posledica konzumiranja određenih lekova ili velikih krvarenja i gubitka tečnosti.

Simptomi
Simptomi hipotonije se javljaju kao posledica slabije prokrvljenosti mozga. U donji deo tela može da se spusti do 600 mililitara krvi, a moguće su i proširene vene i slabljenje funkcije mišića nogu, koji obično preuzimaju ulogu pumpe da bi tu krv vratili iz nogu u srce.
Simptomi mogu biti poremećaj vida (zacrni vam se pred očima), pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, poremećaji svesti, pa čak i nesvestica. Ubrzava se rad srca da bi se brzo nadoknadio nedostatak krvi i javlja se osećaj hladnoće ili vrućine. Nizak krvni pritisak često uzrokuje simptome kao što su umor, nedostatak motivacije, zujanje u ušima, hladne šake i stopala i nesanica.
Poseban oblik hipotonije predstavlja sindrom ortostaze: kada naglo promenite položaj tela, na primer, naglo ustanete, krv se spušta u noge i mozak nije dovoljno prokrvljen.

Terapija lekovima
Samo ako opšte mere ne pomognu, treba pristupiti medikamentoznoj terapiji. Najčešće se koriste mineralokortikoidi (fludrokortizon), proizvodi ergotamina (dihidroergotamin) ili simpatomimetici (etilefrin). Koji će vam lek biti prepisan, između ostalog zavisi od uzroka niskog pritiska. Ako imate nizak krvni pritisak, a pri tom se dobro osećate, nema razloga za zabrinutost, ali ako imate tegobe, trebalo bi da primenite određene mere. U načelu važi pravilo da lekove treba izbegavati i prvo pristupiti opštim merama. Tek ako one ne pomognu, treba posegnuti za tabletama.

Preventiva
Kao preventiva idealne su pomenute univerzalne mere koje će doprineti da se stabilizuje funkcija krvnih sudova, na primer redovno bavljenje sportom. Ako ste već doživeli kolaps ili padali u nesvest, trebalo bi da budete oprezni i da izbegavate nagle promene položaja, npr. naglo ustajanje.
Čim osetite prve simptome pada krvnog pritiska (vrtoglavica, zujanje u ušima, hladan znoj), treba da legnete i podignete noge pod uglom od 45 stepeni. Tako će se krv vratiti u gornji deo tela i mozak će biti bolje prokrvljen, a tegobe će popustiti.

Lečenje
Nizak krvni pritisak može da se leči primenom opštih mera ili lekovima. Prednost, u svakom slučaju, treba dati opštim merama, a samo ako one ne dovedu do rezultata, treba razmotriti terapiju lekovima.

Opšte mere
- Cilj ovih mera je da se stabilizuje funkcija krvnih sudova i spreči spuštanje veće količine krvi u donju polovinu tela. U ove metode spadaju:
-toplo-hladno tuširanje (završite s hladnom vodom)
-masaže (prema srcu)
-redovna sportska aktivnost (vožnja bicikla, šetnja, planinarenje, ples, gimnastika, plivanje)
-izbegavanje premora i prevelikih opterećenja
-eventualno tehnike opuštanja kako bi se lakše savladale stresne situacije
-nošenje elastičnih čarapa ako pacijent ima proširene vene
-uravnotežena ishrana (za razliku od osoba koje pate od visokog krvnog pritiska, hipotoničarima se preporučuje konzumiranje slanije hrane)
-svakodnevno konzumiranje najmanje dva i po litra tečnosti (mineralna voda bogata natrijumom, biljni i voćni čajevi, sokovi od voća i povrća). Kafa i crni čaj samo privremeno povećavaju krvni pritisak.
-spavanje na jastuku

Autor: CDC/MA