Jednostavan život

 

Amiši su jedna od malobrojnih zajednica čiji su način života i običaji ostali nepromenjeni tokom vekova uspešno se odupirući novotarijama savremenog sveta

Verovatno su mnogi za Amiše čuli tek kada je Piter Vir snimio film "Svedok", u kome su igrali Harison Ford i Keli Megilis. I do danas - iako se sad o njima mnogo više zna - mnogi će na pitanje: ko su Amiši?, odgovoriti: oni koji ne voze automobile, koji žive bez struje, koji nose šešire i kapice. To sve, naravno, jeste tačno, ali ko su i šta su još Amiši?

Vredni, uredni, odani

Amiši su pripadnici anabaptističke crkve najpoznatiji po jednostavnom životu, skromnoj odeći i odbijanju modernih dostignuća. U SAD su stigli iz Nemačke i Švajcarske 1693. godine pod vođstvom Jakoba Amana i danas ih ima oko 227.000, najviše u Pensilvaniji i Ohaju. Vredni, uredni i verni tradiciji, tokom svim vekova su uspeli da ostanu samodovoljni i za sada se uspešno odupiru globalizaciji.

Članovi crkve postaju između 18. i 21. godine i od tada žive po njenim pravilima, koja se nazivaju Ordnung. Pravila se odnose pre svega na svakodnevni život kao, na primer, život bez struje, redukovana upotreba telefona, zabrana posedovanja i upravljanja automobilom, poseban način odevanja (žene nose tamnoplave ili crne haljine, muškarci crna odela). Žive uglavnom na farmama, jedu samo ono što su sami proizveli, nose ono što su sami sašili. Kod Amiša je izražen i duh zajedništva i međusobna pomoć je nešto što se podrazumeva. Amiška deca idu u posebne "one room" (jedna prostorija) škole, i to do 14. godine kada po zakonima postaju odrasli i počinju da rade. Dok ne postanu punoletni, većina pravila se ne odnosi na njih. S navršenih 18 godina prolaze kroz period nazvan "rumspringa" (trčanje okolo) i tokom te godine dopušteno im je sve - automobil, kompjuter, alkohol, televizija. Ako posle toga odluče da se vrate, moraju da budu sigurni da je to zauvek. I, čak 90 odsto ih se vrati!

Bicikl ne, trotinet i rolšule da

Šta je dobro, a šta loše u amiškom svetu, odlučuje najmudriji među njima, njihov biskup. Tako je nedavno zaključio da je bicikl prebrz i da može odvesti predaleko pa ga je zabranio, ali je zato dopustio trotinet i rolšue, uz, naravno, tradicionalne crne kočije s konjima. I mobilni telefon je dopušten, ali ne u kući, pa sada u mnogim dvorištima mogu da se vide drvene kućice, slične poljskim klozetima, u kojima Amiši drže mobilne telefone.

Amiška kuhinja je poput njihovog načina života - vrlo jednostavna i strogo vezana za tradiciju. Na brežuljcima Pensilvanije uglavnom raste pšenica, krompir, kukuruz. U ishrani koriste mleko i mlečne proizvode, jaja, a od mesa govedinu, svinjetinu i piletinu.

Vrlo interesantni ostatku sveta, oko njihovih naseobina često niču turistička naselja. Iako ne vole kontakte sa spoljnim svetom, i sami su se donekle uključili u turizam. Neke porodice organizuju, na primer, večere za manje grupe turista u svojim domovima kako bi zaokružili kućni budžet, u kome se, uprkos uglavnom robnoj razmeni, mora naći i pokoji dolar. Takve se večere uz svetlo uljanih lampi uglavnom sastoje od pečenog pileta ili šunke, pire krompira, domaćeg hleba, sezonskog povrća i domaćeg sladoleda, leti, ili poznate poslastice shoofly pie, zimi.

Izvor Press