Lekovi opasni kao i alkohol

Samo zdravi vozači za volanom

U vreme češćih zdravstvenih tegoba neretko se i lečimo „na svoju ruku“. Pojedini lekovi, međutim, vozače čine nesposobnim za vožnju, odnosno utiču na vid, motorne sposobnosti, reflekse i koncentraciju. Zbog svega toga, ako koristite lekove pre nego što sednete za volan, obavezno treba da se posavetujete s lekarom ili farmaceutom.

Za neke lekove važi nepisano pravilo da su opasni tek u kombinaciji s alkoholom, ali pojedini medikamenti, bilo da se radi o sedativima, lekovima za prehladu i grip ili alergiju, i sami mogu izazvati psihofizičke smetnje koje mogu doprineti da vozač napravi saobraćajni eksces, pa i ozbiljan udes.
– Lekove možemo podeliti na one koji deluju na centralni nervni sistem i one koji nemaju takvo svojstvo. Ukoliko se na ambalaži leka nalazi mali trougao, on može izazvati psihofizičke smetnje i ne preporučuje se da ga koriste vozači.
U principu, ovo je jedina relevantna podela jer se ovi lekovi mogu naći i među sedativima, analgeticima, antibioticima… – kaže za „Blic nedelje“ Milana Dučić iz Apotekarske ustanove „Beograd“.
Hladniji dani, osim što zahtevaju obazriviju vožnju, sa sobom nose i prehladu, kijavicu i grip, pa vozači, kao i svi ostali, često posežu za raznim medikamentima, bili oni prepisani od lekara ili ne.
Pored toga što upozoravaju da pod temperaturom nikako ne bi trebalo sedati za volan, lekari ističu i da se vozači vrlo često ne potrude da saznaju nešto više o leku koji su uzeli na svoju ruku. Tu kao primer navode „pomoćna lekovita sredstva“ poput raznih šumećih tableta koje mogu imati uspavljujući efekat.
S druge strane, u postojećem Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, kažnjiva je upotreba lekova na kojima je naznačeno da se ne smeju koristiti pre i za vreme vožnje. Međutim, njihovo prisustvo u organizmu može se utvrditi tek laboratorijskom analizom ukoliko vozač napravi teško krivično delo.
– Ako se nakon nesreće u krvi optuženog pronađu supstance koje izazivaju psihofizičke smetnje, zakon to tretira kao veoma otežavajuću okolnost, odnosno ukoliko dođe do nečije smrti, to se delo kvalifikuje kao ubistvo sa predumišljajem. Međutim, koliko smo upoznati, preventivne mere poput testiranja na putu ne postoje. Nažalost, ni novi zakon na ovom planu neće doneti ništa novo, uzimanje ovakvih lekova je prepoznato, ali čitavu problematiku, koja je veoma značajna, potrebno je razraditi dodatnim podzakonskim aktima – zaključuje Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju.

Opasni za vozače

Izvod s liste često korišćenih lekova koje vozači ne bi trebalo da koriste pre i za vreme vožnje:
Amigran (migrena), avil (alergija), baralgetas (migrena, zubobolja, glavobolja), bensedin, (uznemirenost, napetost…), bromazepam (anksioznost, napadi panike…), ciprinal, (antidepresiv), clarinase (alergija) demetrin (anksioznost), diazepam (nesanica, napetost…), dimigal (mučnina i vrtoglavica kod putovanja), eftil (antiepileptik), flunisan (antidepresiv), flunirin (antidepresiv), imigran (migrena), karbapin (antiepileptik), klometol (mučnina, povraćanje…), ksalol (panika, depresija…), lamictal (antiepileptik), lentostamin (alergija), lexaurin (anksioznost), lorazepam (anksioznost), myolastan (bol u mišićima), nofocin (infekcije), nolicin (infekcije), xanax (panika, depresija)…
Napomena: spisak je sastavila Apotekarska ustanova Beograd.

Izvor: Blic