London: Ugroženi jezici, ugrožena kulturna baština
2009-10-27 10:02
| U svetu se danas govori oko 7.000 jezika, ali se procenjuje da će se taj broj narednih decenija znatno smanjiti. Umesto da podstakne svetsku javnost da deluje, predviđanje da bi do kraja ovog veka 90 odsto jezika moglo da nestane, kao da nikoga ne zanima, upozorava francuski lingvista Klod Ažež (Hagege), javila je Beta. "Većina ljudi uopšte nije zainteresovana za problem nestajanja jezika. Ukoliko se ne zabrinemo zbog načina na koji se širi engleski, jednog dana bi mogao da uništi većinu drugih jezika", kaže Ažež. Prema etnologu, američkoj organizaciji koja poseduje bazu jezika u svetu, njih 473 se danas smatraju ugroženim. Među najugroženijima su jezici nekih indijanskih plemena u Severnoj i Južnoj Americi koje govori manje od pet ljudi, a jezik Bakia u Kamerunu govori samo jedna osoba. "Teško je obezbediti tačne podatke, ali nalazimo se na prekretnici. Biće sve više jezika koji nestaju", kaže za BBC urednik Etnologa Pol Luis. U svetu 94 odsto ljudi govori šest odsto svih jezika, dok preostalih 94 odsto jezika govori svega šest odsto populacije, pokazuju podaci Etnologa. "Ono što gubimo je u suštini ogromno kulturno nasleđe... Jezik je i svedočanstvo ljudskih zajednica i vrlo je dragocen jer odražava ono što su druge zajednice u stanju da izraze", ističe Ažež. Za lingviste, jezik nije samo zbir reči, već živi organizam sa vezama i asocijacijama koje čine jednu kulturu, a kada jezik nestane, nestaje i kultura kojoj je pripadao. "Trošimo ogromne sume novca na očuvanje drevnih zdanja zato što su deo naše baštine. Jezici i kultura su takođe deo naše baštine i zavređuju čuvanje", ističe i Pol Luis. Profesor Univerziteta u Čikagu Salikoko Mufene tvrdi da su se društvene i ekonomske prilike u nekim grupama "izmenile do tačke posle koje nema povratka". On zapaža da, kako se kultura menja, narodi često prirodno menjaju upotrebu jezika. Tražiti od njih da govore jezikom koji više ne žele, smatra Mufene, više je zarad lingvista nego zarad samih ljudi. Urednik Etnologa Pol Luis smatra da zbog bliske povezanosti jezika i identiteta, ukoliko ljudi počnu da svoj jezik smatraju beskorisnim, počeće tako da gledaju i na sopstveni identitet. To vodi do poremećaja u društvu, depresije, samoubistava i narkomanije, kaže Luis. A ako roditelji više ne prenose jezik svojoj deci, veze između dece i njihovih baka i deka se kidaju a tradicionalne vrednosti se gube. Uprkos tome raste broj zajednica koje odlučuju da odbace svoj jezik. Mnogi ljudi smatraju da njihovi jezici nemaju budućnost i da deca neće steći odgovarajuće kvalifikacije ako ih budu učili plemenskim jezicima. "Ne možemo da uradimo ništa ako je napuštanje jezika volja tih ljudi", kaže Ažež. On ipak smatra da nije sve izgubljeno. Oživljavanje velškog jezika u Velikoj Britaniji ili maorskog na Novom Zelandu pokazuje da se jezici mogu spasti i sa ivice propasti. Ažež navodi primer hebrejskog koji je početkom 19. veka bio mrtav jezik, ali je "jakom voljom" Jevreja u Izraelu vraćen u svakodnevnu upotrebu. Danas je to ponovo nesumnjivo živ jezik. U Velikoj Britaniji kornvolski intelektualci su, inspirisani oživljavanjem hebrejskog, uspeli da ožive naizgled mrtav kornvolski jezik koji je 2002. godine zvanično priznat kao manjinski. Najviše "govornika" imaju tri jezika: mandarinski kineski - 845 miliona, španski - 329 miliona i engleski - 328 miliona, dok 133 jezika govori po manje od 10 ljudi. |
Izvor: Borba
—————