Маршал је дуго стрпљиво позирао

У зиму 1947–48. године, сликар Паја Јовановић, са групом југословенских сликара, позван је да портретише Ј. Б. Тита, а тада је имао 88 година

Портрет Ј. Б. Тита који је урадио Паја Јовановић

 

Вршац – „Ове године зимско доба сам лепо провео, радећи у Двору портрет Маршала. Баш ми је мило што су, настојањем Бранка Шотре, и мене Србина позвали на ту утакмицу, мада су начин тог конкурса и начин портретисања, били апсурдни. Било ми је симпатично Маршалово стрпљење, којим се подчинио том досадном седењу. Лепа, баш дворска понуда, закуска, вина, ликери, ракија и кафа, чинили су да са задовољством одлазим на Дедиње, а за мене као чичу, била је то лепа разонода.”

Овако је у свој дневник записао своје утиске о портретисању Ј. Б. Тита Паја Јовановић (1859–1957), један од наших највећих сликара, коме ове године одајемо почаст обележавајући 150 година од његовог рођења. У зиму 1947–48. године, сликар је позван да са групом југословенских сликара портретише маршала, а тада је имао 88 година.

Паја Јовановић је оставио за собом не само значајна, већ и бројна дела. Био је врло плодан уметник, овековечио је многе историјске тренутке, али и рођаке, познате личности, духовнике, крунисане главе, војнике, трговце, банкаре... Био је професионалац који добре послове није одбијао, а од сликарства је и добро живео. Дворови су се отимали око овог нашег сликара. Ликовну академију завршио је у Бечу, а цар Фрања Јосиф га је, кажу, обожавао. Посебно је волео његове портрете. Чак петнаест пута захтевао је да српски сликар дође код њега на двор и богато га награђивао. Један портрет цара Јосифа је красио дворац у Шенбруну.

Неколико пута сликао је и Александра Карађорђевића и краљицу Марију. Један од портрета југословенског монарха, у природној величини урађен је 1930. године, а чува се у Апотеци на степеницама, делу Градског музеја у Вршцу.

Велики српски уметник је део стваралаштва посветио акту и портретима жена, чија га је лепота увек изнова импресионирала па чак и подстицала на духовите коментаре. Дешавало се да уметнику „западне” да портретише и по коју мање лепу жену, што се на платнима, касније, није примећивало, захваљујући умешности портретисте и односу према лепшем полу.

Икона „Свети Никола спасава два осуђеника на смрт” краси Саборну цркву у Вршцу (Фото Ј. Даниловић)

 

Мало је познато широј јавности да је Паја Јовановић радо и често користио ликове својих ближњих и омиљених, сликајући познате историјске догађаје, или иконе. Тако је лик своје мајке, Ернестине (Францускиња, рођена Деот), без које је остао у својој седмој години, пренео на икону „Мајка Ангелина”, која краси зид Саборне цркве светог Николаја у Вршцу, заједно са иконом „Свети Никола спасава два (хришћанска) осуђеника на смрт”. Ове иконе су пре две и по деценије исечене из рамова и украдене, а неколико година касније, инспектори Интерпола су их пронашли на једној европској пијаци, па су убрзо враћене и рестаурисане.

– Међу малобројним платнима које је Паја Јовановић поклонио родном граду су и ове две иконе, урађене 1927. године. Уз њих је и текст посвете: „У спомен матери Ернестини, њена три сина: Паја, Светислав и Милан”, каже историчар уметности, Драгана Куручев, кустос Градског музеја у Вршцу.

Добротворној задрузи „Српкиња”, у садашњој Стеријиној улици 13, поклонио је кућу, за прво дечије обданиште у Вршцу. Годину уочи Другог светског рата, Вршац га проглашава почасним грађанином, а тада је Јовановић већ познати сликар и ван граница државе.

Занимљиво је да је Јовановић, на захтев тадашњег патријарха српског, г. Георгија (Бранковића), примио наруџбину да наслика сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Требало је да се слика великог формата „Сеоба Срба”, изложи у Угарској поводом 1.000 година постојања ове државе, 1896. године, на Миленијумској изложби. Патријарх, међутим, није био задовољан урађеним, иако је Јовановићу његов лик био инспирација за лик Арсенија Чарнојевића. Патријарх је захтевао да се десни део слике, на коме су жене, деца, стока и остали детаљи, замени војницима-ратницима, који би изгледом наметали закључак о спремности Срба да границе Запада бране од продора ислама. Јовановић није, међутим, стигао, промена на слици је обављена, али тек након затварања изложбе.

„Обишао сам Крајину и Лику и нисам видео кућу без „Сеобе Срба” и „Крунисања цара Душана”. На овим сликама су се васпитавале генерације Срба”, каже Никола Кусовац.

--------------------------------------------------------------------- 

Фантастичне цене слика у иностранству

Уредник ТВ серије РТС-а „Ликовна колонија”, Веско Бутрић, сценариста филма о Паји Јовановићу, каже да се пре реализације овог пројекта, наметао утисак да се о Паји Јовановићу све зна, а убрзо се испоставило супротно.

– Слична ситуација је и са Пајиним платнима, којих је више у иностранству него код нас. То је била једна од препрека у току снимања филма, јер Србија нема институцију која би пратила кретање нашег националног блага – каже Бутрић, наглашавајући да цене слика Паје Јовановића у свету достижу фантастичне висине.

Три Јовановићеве слике су у Аустралији добиле власника за око осам милиона долара, а у Црној Гори су, такође, три његова дела замењена за кућу–викендицу, процењену на – четири милиона евра.

Извор: Политика