Mlečna tajna

 

Ne možete ih videti, ne možete ih osetiti, pa čak ni okusiti, no nađu li se u mlečnom proizvodu, mogu učiniti čuda za vaše zdravlje. Probiotici ili korisne bakterije mlečne kiseline, koje su sve češće deo jogurta i drugih fermentisanih proizvoda, ne samo što pomažu uravnoteženju crevne flore i probave, već i jačaju imunitet i bore se protiv infekcija. Naučnici im pronalaze sve širu zdravstvenu primenu i otkrivaju da različite vrste probiotika deluju na različite poremećaje, baš poput lekova.

Piše: Iva Jerković
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Kada kažemo da one pospešuju probavu i jačaju imunitet, sigurno vam nije ni na kraj pameti da govorimo o bakterijama. Međutim, ne govorimo o onim „zločestim“, na koje vas upozoravaju od malih nogu, nego o „dobrim“. One dolaze u obliku probiotika, koje nauka sve više prepoznaje kao ključne za očuvanje zdravlja. Sam naziv objašnjava njihovu svrhu: "pro bios" znači za život. Te dobroćudne bakterije koje nalazimo u dodacima ishrani ili u fermentisanoj hrani kao što su jogurt i miso, preporučuju se za sprečavanje ili olakšavanje celog niza probavnih smetnji. Uz to, probiotici jačaju imunološki sistem. Najnovija istraživanja pokazuju kako ih još možemo ciljano iskoristiti da bismo poboljšali zdravlje i sprečili bolest.

Ljudsko telo nastanjuju milijarde korisnih, ali i štetnih bakterija, i one većinom žive u tankom i debelom crevu. Dobri momci potpomažu probavu hrane i sintezu nutrijenata poput vitamina K i vitamina B grupe, kao i pojedinih esencijalnih masnih kiselina.

Priroda nam je dala gastrointestinalni sistem koji zna da se bori protiv infekcija. Dobre bakterije smestile su se uzduž tog sistema i stimulišu imunološki odgovor tela koji potom neutrališe bakterije koje uzrokuju bolest. Ako vam se veza između zdravlja probavnog sistema i opšteg stanja organizma čini neobjašnjivom, niste jedini. Ljudi uglavnom ne znaju da u crevima ima više imunološkog tkiva nego bilo gde drugde u našem organizmu. No, ono je vrlo osetljivo, pa antibiotici, bolesti probavnog trakta, pa čak i putovanje ili svakodnevna napetost, mogu smanjiti prirodne zalihe dobrih bakterija, što nas čini podložnim infekcijama. Dodate li u ishranu probiotike, pomoći ćete dobrim bakterijama da se udruže i umnože.

Odbrambena sposobnost

Kako tačno probiotici pomažu zdravlju ni naučnicima još nije sasvim jasno. Donedavno su smatrali da - kada se zbog bolesti ili stresa smanje prirodne rezerve dobrih bakterija - probiotici nastane creva i preuzmu ulogu dobrih crevnih bakterija. Međutim, nova saznanja probioticima daju još veću važnost. Nedavno istraživanje pokazalo je da i onda kad smo sasvim zdravi, probiotici podižu imunitet. Pod njihovim uticajem bela krvna zrnca postaju delotvornija i pojačavaju odbrambenu sposobnost organizma, i to kod osoba koje uzimaju tri probiotičke kapsule na dan.

Iako je to saznanje intrigantno, naučnici kažu da je prerano ljudima preporučiti da uzimaju probiotike za jačanje imuniteta. Jer, ipak, je više istraživanja koja sugerišu da bi to trebalo da činimo tek kada nastanu zdravstveni problemi, uključujući i probavne tegobe poput proliva koji nastupa na putovanjima ili prilikom uzimanja antibiotika, ili pak za pomoć kod sindroma iritabilnog creva. Prošle godine istraživači na američkom univerzitetu "Johns Hopkins" analizirali su 34 studije i zaključili da probiotici smanjuju rizik od proliva izazvanog antibioticima za čak 52 odsto. Na vidiku ima još obećavajućih istraživanja: naučnici proučavaju potencijal probiotika u snižavanju holesterola i sprečavanju raka debelog creva.

Stručnjaci se slažu da u hrani nema dovoljno dobroćudnih bakterija koje bi se mogle boriti protiv ozbiljnih bolesti, ali ipak možete poboljšati opšte stanje organizma ako uzmete barem jednu porciju fermentisane hrane na dan.

Hrana ili suplementi?

Vodite brigu o tome da pasterizacija, zajedno s lošim, uništava i dobre bakterije. Stoga se u pasterizovane proizvode poput kefira i jogurta probiotici moraju naknadno dodati da bi takva namirnica imala pozitivan učinak na zdravlje. Proverite da li je na etiketi naveden dodatak živih mikroorganizama. Potražite i nepasterizovano kiselo zelje i miso u trgovinama zdrave prehrane.

Ako imate probavnih problema, patite od gljivičnih infekcija ili pokušavate da ojačate imunitet, stručnjaci preporučuju probiotički dodatak ishrani. Terapeutske doze probiotika koje se uzimaju kod pomenutih zdravstvenih smetnji podrazumevaju najmanje milijardu mikroorganizama. Zašto toliko puno? Creva već sama po sebi sadrže od deset do sto biliona bakterija. Da biste postigli bilo kakav učinak, brojevi zaista moraju biti veliki. No, nije dovoljno voditi računa samo o brojevima. Probiotike treba dobro odabrati. Najčešće vrste su Lactobacillus, Bifidobacterium, Enterococus i Saccharomyces, i sve one imaju različit učinak. Stoga nije pametno izjaviti da su svi probiotici dobri za svakoga. Oni su poput lekova: neki deluju na jedne poremećaje, drugi na druge (pogledajte okvir). Nažalost, nekih probiotika koji su se pokazali kao delotvorni na srpskom tržištu još nema, ali dobro je znati da ih je mnoštvo i da se mnoge vrste još istražuju. Većina ih potiče iz roda Lactobacilus, kojih je 56 vrsta, te Bifidobacterium, koji ima tridesetak vrsta, i svi su oni prirodni stanovnici creva i vaginalnih zidova. Što se njihovo delovanje više istražuje, veća je verovatnoća da ćemo ih naći u terapeutskim dozama i oblicima.

Što se tiče vrsta koje su nam dostupne, možemo pojačati njihovo delovanje. Stručnjaci predlažu da ih „nahranimo“. Kompleksni ugljeni hidrati, znani kao prebiotici, prolaze nesvareni kroz creva, gde potpomažu stvaranje dodatnih Bifidobacteriuma. Ječam, cikorija i lišće maslačka odlični su izvori prebiotika, no sve integralne žitarice i neprerađena hrana podstaći će nastanak dobrih bakterija jer se one hrane upravo vlaknima.

Lek iz čašice

Različite tegobe iziskuju različite probiotike. Istraživanja pokazuju da, na primer, Lactobacillus rhamnosus GG, poznatiji kao LGG, pomaže kod putničke dijareje (proliva izazvanog putovanjem i promenom klime) i kod proliva uzrokovanog uzimanjem antibiotika. Lactobacillus acidophilus, ili popularno acedofil, pomaže kod vaginalnih gljivičnih infekcija i preporučuje se da se uzima zajedno s antigljivičnom terapijom i još nedelju dana posle nje.

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Bastyr, probiotik Bifidobacterium bifidum (ima ga u AB kulturi) pomaže kod oslabljenog imuniteta. Na tržištu su se u proizvodima pojavili i novi probiotici pod zaštićenim imenima poput Lactobacillus actiregularis (Activia) i Lactobacillus bulgaricus. Prvi se pokazao kao delotvoran kod usporene probave, a drugi kod neravnoteže vaginalne flore.

Pravila

Da biste iz svojih probiotika dobili najviše, sledite ove savete:

* čitajte etikete: proverite pakovanja pasterizovanih mlečnih proizvoda da biste bili sigurni da su im dodati korisni živi mikroorganizmi;

* pazite na rok trajanja: izbegavajte proizvode s probioticima kojima je istekao rok trajanja, čak i ako je reč o jednom danu; što je proizvod svežiji, u njemu je više živih bakterija;

* ne kupujte tečne probiotike koji se ne čuvaju u frižideru: da bi bakterije živele, proizvod mora biti na hladnom.

Izvor: B92