Nemačka želi da bude zemlja integracije

 

 

 Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Olga iz Ukrajine na kursu nemačkog jezika u Štutgartu

Nemačka politika useljavanja i ubuduće će se orijentisati prema ekonomskim potrebama. Visokokvalifikovane osobe i stručnjaci biće dobrodošli, ali će akcenat biti stavljen na obrazovanje migranat koji su već u Nemačkoj.

I dalje neće biti moguće otvoriti vrata za useljenike, uzimajući u obzir njihovo obrazovanje, znanje jezika ili godina, a ne obraćati pažnju na stanje na tržištu rada. Isto tako nije moguće ni otvaranje nemačkog tržišta rada za istočnoevropske članice Evropske unije pre 2011. godine. Političar CSU, Hartmut Košik je posle koalicionih pregovora stranaka Unije i liberala (FDP) rekao:

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Isak iz Ugande u Berlinu

„Ne želimo da raspravljamo o tome da li je Nemačka useljenička zemlja ili ne. Umesto toga, želimo da Nemačka bude integraciona zemlja.“

Stranke Unije i FDP na prvom mestu žele da postignu bolju integraciju migranata koji već žive u Nemačkoj i članova njihovih porodica koji imaju pravo na boravak. Mogućnost „osvežavanja“ Nemačke, dovođenjem većeg broja useljenika, zasada je neizvesna. Volfgang Viland iz redova Zelenih kaže:

„Mi zaista nemamo aktivnu politiku useljavanja i tako će, što se tiče CDU, ostati i sledeće četiri godine. To će ostaviti drastične posledice kada dođe do zamaha privrede.“

„Ugovori o integraciji“ sa migrantima

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Mihael Li u Bundesveru

U svakom slučaju tzv. crno-žuta koalicija namerava da visokokvalifikovanim osobama i stručnjacima olakša birokratske prepreke. Ipak, stranke Unije i FDP smatraju da je mnogo bolje raditi na obrazovanju hiljada migranata koji su već u Nemačkoj, nego dovoditi nove strance.

Mada su neki političari i stručnjaci zahtevali osnivanje Ministarstva za integraciju, to se neće ostvariti. Ali i sam novi Zakon o integraciji, dovoljan je znak za promene.

Sa migrantima će biti potpisani individualni „ugovori o integraciji“. Ursula Nojman, stručnjak  za migraciju iz Hamburga, smatra da je to generalno gledano, dobra stvar:

„Smatram da je suštinski dobro i pravilno potpisivati ugovore, koji na neki način obavezuju. Takva praksa postoji i u drugim zemljama. Pitanje je, međutim, šta država tim ugovorima o integraciji nudi?“

Izvor: Deutsche welle