Ni zakona ni kazne

Autor: JELENA VUJIĆ

Banjaluka - Iako Zakon o veterinarstvu RS propisuje da se uginule životinje ili otpaci od prerade mesa moraju preraditi, obraditi ili uništiti, RS nema nijedan objekat za preradu ovog otpada. Trupla uginulih životinja kod nas još završavaju u rekama, na livadama i komunalnim deponijama, a uginuli kućni ljubimci čak i u kontejnerima.

U to su se uverili i ribari na Savi, koji su lane upozoravali da ovom rekom plutaju mrtve svinje, krave i ovce koje truju ribu, ali apeli ekologa nisu urodili plodom. Srpska nema zvanične podatke koliko se godišnje proizvede takvog otpada, ali ekolozi procenjuju da se radi o hiljadama tona i da on čini oko 40 odsto čvrstog otpada. Kako opštine, koje su dužne da obezbede uslove da se uginule životinje ili klanički otpad na propisan način zakopaju ili spale na stočnom groblju, to nisu obezbedile, inspektorima su vezane ruke. Kažu da imaju velikih problema kada izlaze na teren, jer zbrinjavanje ovog otpada pojedine opštine nisu sposobne same da reše.
Glavni republički veterinarski inspektor Ljiljana Gojić kaže da ne postoje objekti i službe koje bi propisno prevozile, sakupljale i uništavale životinjske leševe i nusproizvode, a lokalne uprave za to nemaju novca.
“U opštinama gde postoje deponije za odlaganje otpada, to se delimično rešava odlaganjem u jame koje se kopaju na deponijama, što opet predstavlja dodatni problem zbog njihovog održavanja. Veterinarska inspekcija, posebno u lokalnim zajednicama, suočava se sa problemima zbrinjavanja tog otpada, jer je dužna da sprovede postupak sprečavanja širenja bolesti”, kaže Gojićeva.


Ona najavljuje da je u toku izrada Zakon o načinu postupanja sa nusproizvodima životinjskog porekla, a koji nisu namenjeni ishrani ljudi. Međutim, podatak Ekološkog pokreta u Banjaluci govori da oko 90 odsto klanica i farmi otpad baca u reke ili negde u prirodu. Osim toga, klaničarima nije u interesu da se zakon sprovodi, jer to poskupljuje proizvodnju. Ekolog Miloš Stojaković napominje da se radi o tonama vrlo opasnog otpada, koji nam zagađuje vodu i zemljište, a potencijalni je izvor zaraznih bolesti.
“Imamo čitav set zakona iz oblasti ekologije, koji su usklađeni sa propisima EU, ali se skoro nijedan ne poštuje. Uz svu dobru volju, zakon o veterinarstvu se ne može sprovoditi, jer nema kapaciteta za preradu”, tvrdi on.
I u Ministarstvu poljoprivrede RS priznaju da je pitanje životinjskog otpada gorući problem u RS i celoj BiH. Ministarstvo ima u planu izradu posebnog zakona iz ove oblasti, koji bi mogao biti dobra pretpostavka za rešavanje problema.

Izvor: Blic