Novi zakon otkriva stare državne tajne

Dokumenti sa najvišim stepenom poverljivosti čuvaju se 30 godina

Otvaranje nedostupnih arhiva iz ne tako davne prošlosti

 

Novi Zakon o tajnosti podataka omogućiće otvaranje starih dosijea koji su decenijama brižno čuvani i sakrivani od očiju šire javnosti.

Rokovi u kojima poverljivi dosijei prestaju da budu tajne određeni su prema stepenu tajnosti i kreću se od dve godine za niže stepene do 30 godina za „državnu tajnu” kao najviši stepen tajnosti. To znači da sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine mogu biti otvorene, osim onih dokumenata za koje država proceni da treba da ostanu večito zapečaćeni.

– Za svaki dokument ponovo se donosi odluka o poverljivosti, tako da stari dosijei neće automatski biti zapečaćeni, što znači da se hiljade i hiljade starih dokumenata mogu otvoriti. Zakon predviđa proveru svih dokumenata na koja je stavljena oznaka poverljivosti – kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije.

Prelazne i završne odredbe zakona, koji je Skupština usvojila prošlog petka, a primenjuje se od prvog januara, kažu da sva dokumenta moraju dobiti novu oznaku poverljivosti.

Predviđena je stroga procedura kako se dokumenti klasifikuju po stepenu poverljivosti. Zakon propisuje četiri stepena tajnosti podataka – „interno”, „poverljivo”, „strogo poverljivo” i „državna tajna”.

– Oznaka poverljivosti sigurno neće biti skinuta sa dokumenata koji su još aktuelni, kao što su podaci o traženju Ratka Mladića na primer, ali mogu se skinuti sa dokumenata starih 30, 40 i više godina – kaže Homen.

Otvaranje nedostupnih arhiva iz ne tako davne prošlosti može biti zanimljivo za javnost, ali i bolno i opasno za porodice koje tragaju za sudbinama svojih bližnjih koji su zatvarani, nestali, ubijeni, osuđeni bez suda i presuda. Da li će se otvoriti dokumenta koja se odnose na Goli otok i streljanja u Beogradu posle oslobođenja, zavisi isključivo od državnih organa koji će odlučivati o pečatima poverljivosti.

Bezbednosno-informativna agencija je predala pre četiri godine Arhivu Srbije hiljade dokumenata koji još nisu dostupni javnosti. U njima se nalaze podaci ko je koga uhapsio, prijavio, ocinkario, potkazao, ko je za koju službu i šta radio. Čitava istorija Službe državne bezbednosti iz njenog najmračnijeg perioda može izaći na svetlo dana.

– Državni organi će morati da pređu kroz sve dokumente koji su do sada označeni kao tajni. Prema prvima analizama, sigurno je da će sa 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka poverljivosti – ističe Homen.

O stavljanju pečata „državna tajna” i „strogo poverljivo” odlučuje Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za „poverljivo” i „interno” vlada određuje na predlog nadležnog ministra odnosno „rukovodioca organa javne vlasti”.

Zakon o tajnosti podataka određuje precizne kriterijume na osnovu kojih će neki podatak biti označen kao tajna, pravila za određivanje stepena tajnosti i lica koja su ovlašćena da o tome odlučuju. Cilj je da se uredi jedinstveni sistem određivanja tajnosti i zaštite poverljivosti tajnih podataka koji su „od interesa za javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Srbije”.

„Kao tajni podatak može biti označena informacija koja je od interesa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu, kao i u slučaju u kome je zaštita interesa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja”, propisuje Zakon o tajnosti podataka.

Tajni podaci čuvaju se tako da je pristup dozvoljen samo ovlašćenim „korisnicima”. Predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade imaju pristup tajnim podacima bez odobrenja. Oni mogu koristiti podatke bilo kog stepena tajnosti na osnovu svoje funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti.

Izvor: Politika