Od domaćina do prosjaka
2009-10-14 06:17
Veljko Stevanović
Udruženje, čije je sedište u Bijeljini, još krajem 2001. godine, dostavilo je Osnovnom sudu u Sarajevu 455 tužbi za naknadu uništene imovine. Predmeti su čamili na policama, sve dok oštećeni Srbi nisu po pravdu zapucali u Strazbur, u Evropski sud za ljudska prava. U međuvremenu, usledile su, kažu u Udruženju, prepiske i zahtevi, među kojima i oni koji se odnose na uplate za veštačenja i takse. I ona veštačenja,
za koja su date pare, tek su na početku, jer ih je urađeno tek 6!
- Mnogi ljudi su umrli, čekajući pravdu, utoliko pre što od silnih obećanja, ne samo ove, već svih prethodnih vlada RS, nije bilo gotovo ništa - kaže Veljko Stevanović, predsednik Udruženja izbeglih i raseljenih. - Tako je od 455 tužbi, pred sarajevskim sudom, brojka svedena na 160. Pravde ni na vidiku, kao ni poštovanja ljudskih prava u BiH. Strašno, mučno, ružno.
U Udruženju, međutim, ne posustaju. Više od 3.500 tužbi uputili su u razne sudove širom Federacije BiH. Neki sudovi se, kažu, ne oglašavaju, drugi postavljaju stalno nove uslove, koje je teško ispuniti, čak dovode u pitanje i to što Udruženje zastupa nevoljnike.
- Sve je više ljudi, koji prodaju imovinu u starom kraju, prodaju je u bescenje, jer vide da je pravda nedostižna - pričaju u Udruženju. - Dolaze nam ljudi sa takvim pričama, od kojih ti se steže srce. Ni da ih utešimo ne možemo.
Jedan od njih je Anđelko Svetnica iz okoline Bugojna, koji je, suočen sa nemaštinom, prodao 9 hektara za samo 7000 konvertibilnih maraka. Ni Ilija Mišković, takođe iz okoline Bugojna, nije bolje prošao. Za 3,8 hektara najbolje zemlje jedva je "izvukao" 6000 maraka. Nekadašnji domaćini, ni krivi ni dužni, postali su prosjaci.
OBEZVREĐENA IMOVINA
TAMO gde je neka srpska kuća i ostala čitava, njena vrednost je najmanje 3-4 puta obezvređena, u odnosu na vreme kad su nesrećni domaćini, sa zavežljajima u rukama, odlazili sa vekovnih imanja, da bi sačuvali gole živote. Najveći teret rata i nastajanja Republike Srpske, po ocenama mnogih, poneli su baš ovi ljudi, koji, u ogromnoj većini, najviše ispaštaju u miru.
- Mnogi ljudi su umrli, čekajući pravdu, utoliko pre što od silnih obećanja, ne samo ove, već svih prethodnih vlada RS, nije bilo gotovo ništa - kaže Veljko Stevanović, predsednik Udruženja izbeglih i raseljenih. - Tako je od 455 tužbi, pred sarajevskim sudom, brojka svedena na 160. Pravde ni na vidiku, kao ni poštovanja ljudskih prava u BiH. Strašno, mučno, ružno.
U Udruženju, međutim, ne posustaju. Više od 3.500 tužbi uputili su u razne sudove širom Federacije BiH. Neki sudovi se, kažu, ne oglašavaju, drugi postavljaju stalno nove uslove, koje je teško ispuniti, čak dovode u pitanje i to što Udruženje zastupa nevoljnike.
- Sve je više ljudi, koji prodaju imovinu u starom kraju, prodaju je u bescenje, jer vide da je pravda nedostižna - pričaju u Udruženju. - Dolaze nam ljudi sa takvim pričama, od kojih ti se steže srce. Ni da ih utešimo ne možemo.
Jedan od njih je Anđelko Svetnica iz okoline Bugojna, koji je, suočen sa nemaštinom, prodao 9 hektara za samo 7000 konvertibilnih maraka. Ni Ilija Mišković, takođe iz okoline Bugojna, nije bolje prošao. Za 3,8 hektara najbolje zemlje jedva je "izvukao" 6000 maraka. Nekadašnji domaćini, ni krivi ni dužni, postali su prosjaci.
OBEZVREĐENA IMOVINA
TAMO gde je neka srpska kuća i ostala čitava, njena vrednost je najmanje 3-4 puta obezvređena, u odnosu na vreme kad su nesrećni domaćini, sa zavežljajima u rukama, odlazili sa vekovnih imanja, da bi sačuvali gole živote. Najveći teret rata i nastajanja Republike Srpske, po ocenama mnogih, poneli su baš ovi ljudi, koji, u ogromnoj većini, najviše ispaštaju u miru.
Izvor: Večernje novosti
—————