Pogled preko Vinsentovog ramena
2009-10-14 05:41
U Muzeju Van Goga u Amsterdamu otvorena je do sada najobimnija izložba umetnikovih pisama i propratnih skica  Izložba pod nazivom „Van Gogova pisma. Umetnik govori" koju čini 120 originalnih pisama ovog slikara i dela koja ih upotpunjuju, biće otvorena do 3. januara 2010. godine u slikarevom muzeju u Amsterdamu. „Zahvaljujući karakterističnom rukopisu i skicama posetilac će imati utisak da viri iznad umetnikovog ramena i biće svedok njegovih sanjarija i razočaranja, prijateljstava i sukoba, borbe protiv bolesti i žudnje da stvori umetnička dela koja će odoleti vremenu", navodi se u saopštenju muzeja. Ovo je prvi put da je tako veliki broj Van Gogovih (1853-1890) pisama predstavljen na jednom mestu. Većina ovih vrednih rukopisa koji se, inače, retko izlažu zbog izuzetne krhkosti i osetljivosti na svetlost, upućena je Vinsentovom bratu Teu. Njih dvojica najviše su se dopisivali između avgusta 1872. i 1890. godine. Biblioteka „Morgan" iz Njujorka specijalno za izložbu je pozajmila tri izuzetna pisma koje je umetnik uputio slikaru Emilu Bernaru. U jednom od njih, napisanom 19. aprila 1888. godine, Vinsent kaže: „Toliko je ljudi, posebno među našim prijateljima, koji misle da reči nemaju težinu. Ali zar ne smatraš da je podjednako teško i interesantno na dobar način nešto sročiti, koliko ga i naslikati?" Nakon Van Gogove smrti javnost je, uporedo sa njegovim slikama, upoznavala i umetnikovu dušu kroz preko stotine pisama koje je ostavio iza sebe. Njegova snaja, Teova udovica Johana van Gog-Bonger objavila je pisma u Holandiji 1913. godine, napisavši u predgovoru da ih izdaje „sa strepnjom" jer ne želi da drama Vinsentovog života zaseni njegov rad. Pisma su na engleski jezik prevedena tek 1958. godine. Najnovija izložba, na kojoj se nalazi više od 340 dela iz muzejske bogate kolekcije, uključujući slike, crteže, pisma i skice, svedoči o tome da Van Gog nije bio samo revolucionaran umetnik već i strasni pisac koji je svetu ostavio jednu od najfascinantnijih i najkompleksnijih umetničkih korespodencija za koju znamo. Oko 900 pisama, od kojih se više od 800 nalazi u slikarevom muzeju, potkrepljuju priču o njegovom burnom životu, bliskoj vezi sa bratom Teom, kao i razvoju njegovog stvaralaštva. Osim toga, Vinsentova prepiska ima izuzetnu težinu i zbog skica sopstvenih dela koje je često slao uz pisma. Te skice nisu imale posebnu umetničku svrhu, jer je Vinsentova namera bila samo da prikaže Teu i ostalima kako izgleda delo na kome trenutno radi, a izložba „Van Gogova pisma. Umetnik govori" pruža jedistvenu priliku da se i šira javnost sada upozna sa raznovrsnošću njegove zaostavštine. |
Izvor: Borba
—————