Пуца сваки пети брак

У “Централи”, београдском кафићу који одише атмосфером париских локала с почетка прошлог века где су одседали руски имигранти, омање друштванце је славило – ни рођендан, ни венчање, већ развод.
После скоро годину дана тешких речи, суза, свађа пред адвокатима, судијом, социјалним радницима али и децом окончали су брак који је формално трајао нешто више од 14 година. Онима који су их површно знали деловали су као складна нуклеарна породица, док су они други примећивали да функционишу као мало предузеће а да страсти и љубави међу супружницима има колико у фризеру за дубоко замрзавање.
Њему је остала нова кућа, ауто, 50 одсто власништва над од деде наслеђеним послом и млађи син (13) и адвокатски трошкови од неколико хиљада евра. Она се после “лавовске борбе” изборила за старијег сина (14) на чије име се води друга половина бизниса, новца таман толико да купи пристојан стан и гаранцију да ће бивши супруг плаћати школарину за сина. Убрзо се за њега испоставило да има љубавницу у поодмаклој трудноћи. Она је морала да схвати како ће за школарину морати сама да се сналази и да се под хитно запосли јер је страховала да ће он остварити претње и заиста покушати да јој одузме родитељско право и над старијим сином. Кад се све сабере и одузме, адвокати би закључили да је све могло да се заврши много горе по обоје.
Међутим, по браћу није могло горе да се заврши. Један за другог неће ни да чују и кад их се пита зашто, уплаше се. Несвесно, баш као у књизи “Оловка пише срцем”, дотичу груди тамо где је срце и проверавају да ли су још живи. Чак се не поздраве кад случајно налете један на другога – склањају се, заправо беже јер “знају” да ће се, као толико пута код куће, опет закачити и побити.
Статистике су неумољиве – сваки пети брак у Србији завршава се пред судом.
“Године 2007. у Србији је 41.083 закључених бракова. Подаци обухватају бракове који су закључени према важећим законским прописима а који су уписани у матичну књигу венчаних. Статистика разведених бракова обухвата 8.722 брака правоснажно разведена, поништена и проглашена за неважеће”, каже Сузана Станојевић из одељења за виталну статистику Републичког завода за статистику Србије и додаје да брак просечно траје око 12,4 године и да је у 45,36 одсто случајева било потребно децу доделити некоме.
Адвокатске канцеларије у Србији су ретко када уско специјализоване за породично право, а посебно за бракоразводне парнице.
“Мислим да је најважнији разлог у томе што ови спорови нису правно много компликовани, тако да није ни потребна нека посебна специјализација. Међутим, оно што свакако недостаје јесте специјализација адвоката у областима које се тичу права деце, насиља у породици, познавања техника медијације која је у породичним стварима од велике важности”, каже проф. др Марија Драшкић, правник Правне клинике за породично право на Правном факултету Универзитета у Београду, додајући да је, нажалост, мало људи у стању да се најпре разведе у психолошком смислу од свог партнера, а да потом споразумно и достојанствено окончају и све правне поступке који следе. “Много чешће дешава се да су бракоразводне парнице праћене тешким међусобним конфликтом партнера, а што је најгоре, неретко су родитељи спремни и да своје међусобне обрачуне обаве управо преко оних који су најрањивији и најслабији – деце.”
За децу ће развод бити много подношљивији ако мама и тата не забораве да су деци потребна оба родитеља, да им се објасни шта се догађа и да нису они криви што су одрасли донели одлуку о разводу, као и да слободно могу да запиткују и изражавају бриге, страхове и остала осећања.
“По окончању развода и једна и друга страна најчешће западају у још горе стање”, каже судија Ен Кас из Албукеркија, Нови Мексико, у књизи “Како разговарати са децом о разводу” (Креативни центар,) и додаје: “Многи разведени родитељи волели би да бивши супружник заувек нестане из њиховог живота, али треба да буду свесни тога да, иако су постали бивши супружници, никада неће бити ‘бивши’ родитељи. Сам развод деци вероватно неће оставити трајне последице, али ће им зато трајне последице оставити отворено родитељско непријатељство.”
Срби код којих “пукне” сваки пети брак – на дну су европске табеле развода заједно са Македонцима. Дакле, брак као институција ипак, некако, опстаје и у благом је порасту од 2005. године – уосталом као и разводи. Невесте и младожење у Топличком округу најозбиљније схватају судбоносно “да” пред матичарем и од њих хиљаду само 40 се разведе. Потпуно супротно, у Пчињском округу половина њих се предомисли и разведе после само годину дана брака.
Можда се релативно ниска стопа развода бракова у Србији може да се тумачи и кроз јачање утицаја цркве. Православна догма је изразито крута и везе мушкарца и жене пристаје да озакони само једном, осим ако се смрт не умеша. Она не прихвата ни секуларни брак ни институцију ванбрачне заједнице тако да је све више парова који се одлуче да два пута изговоре брачне завете. Уколико се после испостави да је све било једна велика грешка “дупло венчани” у најбољем случају тек су “напола разведени” пред државом на суду, али не и пред Великим магистром. Додуше у Пчињском округу и још понегде може и другачије, али само ако је прилог за изградњу цркве или манастира био адекватан.
“Јако је важно како се на развод као процес гледа са аспекта друштвених стереотипа. До пре неких 20-30 година постојало је само класично, негативно, сагледавање развода и томе нам језик много говори: распуштеница, бели удовац, разорен дом, растурена породица су термини које често срећемо и данас у малим, затвореним, нарочито руралним срединама”, каже један од 15 породичних терапеута Вера Деспотовић-Станаревић, руководилац Саветовалишта за брак и породицу при Градском центру за социјални рад. Не бежећи од чињенице да су и државне институције и професионалци под утицајем традиционалних предрасуда у којима је жена чувар огњишта и породице. “Довољно је да муж не жели да изађе из брака и да се притисак и кривица пребацују на жену, без обзира на то што је она у браку рецимо трпела његов алкохолизам, преваре, батинање а понекад и злостављање. Ако је она та која жели да оконча брак, не само да ће кредибилитет ње као жене, већ и ње као мајке бити доведен у питање. Наравно, код оца се прељуба никад не поставља као могућност!”
Међутим, све то не спречава жене да у више од 60 одсто случајева затраже развод. Оно што њих наводи да поднесу захтев за развод брака је удаљавање, недостатак блискости, комуникације, секса и превише психичког и економског насиља, алкохола, љубавница, коцке и наркоманије. Готово никад жене неће у тужби експлицитно навести да је злостављање, нарочито сексуално, разлог због кога се разводе.
“То су спорови пуни емоција који на суду доживљавају кулминацију. Специфично је да у овој врсти спорова морате да стишавате страсти, да ставите до знања странкама да су у судници и да негде морају да се понашају достојанствено, као и да им је у интересу да нађу заједнички језик, пре свега због деце”, каже Татјана Јеремић, судија породичног већа Првог општинског суда у Београду, која као најзначајнију новину Породичног закона види “прибављање мишљења малолетног детета”. Деца већ са десет година могу да изнесу мишљење, а са 15 година доносе и одлуку.
Као разлог који натера мушкарце да поднесу захтев за развод најчешће се наводи “криза средњих година код жене”, што значи да су деца поодрасла, да она коначно има времена за себе, те је почела да се дотерује, излази и он ту промену доживљава као издају, изневеравање и не уклапа се у стереотип родитељске улоге из његове перспективе. Напросто, мушкарци још не могу да се помире да је жена потпуно изашла у јавну сферу, да ради и да брачне и родитељске обавезе треба да се поделе. Други разлог који мушкарци не могу да поднесу је кад она почини прељубу и он ће увек поставити питање да ли је она која је, боже мој, ушла у ванбрачну везу уопште подобна да буде мајка јер је занемарила родитељску дужност.
“Када он мисли да се породица превише меша и да он нема највећу моћ јер жена одлучује све са својом мајком, а мене ништа не пита, брак пуца, јер се он осећа искљученим и маргинализованим”, каже Вера Деспотовић.
“Симптоматично је да свако доба носи своја схватања и нова вредновања институција. Рекла бих да је брак у последње време изгубио на свом значају и тежини. Има доста захтева за развод”, каже Татјана Јеремић објашњавајући да је новина Породичног закона то што је уведено посредовање које спроводи суд. То је увек у надлежности судије појединца, али не оног ко суди у предмету. Судија-посредник дужан је да упути супружнике у специјализовану институцију која је надлежна за ту врсту помоћи, конкретно Центру за социјални рад. Поступак посредовања има два дела: мирење и нагодбу која подразумева споразумевање супружника у вршењу родитељског права, виђања и одржавања личних контаката са децом као и деобу брачне имовине. Уколико не дође до нагодбе, покреће се поступак по тужби и уобичајено је да се подела брачне имовине води као засебан поступак.
“Занимљиво је да развод брака по тужби не може да се покрене, осим у екстремним случајевима, ако дете још није навршило годину дана. Сматра се да је то деликатан период за оба супружника који тек треба да се прилагоде родитељским дужностима”, каже Вера Деспотовић, што је донекле слично са праксом у САД где често протекне и две године пре него што се правно-формално развод оконча. За разлику од Америке где су трошкови колико и пристојан двособан стан, у Србији је довољно издвојити 1.800 динара за тужбу и исто толико за судијску одлуку – и онда у кафић да прославиш!

Најскупљи разводи

1. Роман Абрамович, тајкун и власник фудбалског клуба “Челси”, платио је 150 милиона фунти супрузи Ирини за развод после 15 година брака.

2. Славни играч “Чикаго булса” Мајкл Џордан развео се од Хуаните Ваној после скоро 18 година брака плативши око 168 милиона долара.

3. Развод певача Нила Дајмонда и Марше Марфи коштао је 150 милиона долара.

4. Медијски могул Руперт Мурдок развео се од супруге Ани – 110 милиона долара.

5. Чаробњак научнофантастичних филмова Стивен Спилберг окончао је 1989. године брак са глумицом Ејми Ирвинг којој је исплатио око 100 милиона долара.

6. После осам година брака, Мадона и редитељ Гај Ричи развели су се, а он је добио око 60 милиона фунти.

7. Једна од најдужих бракоразводних парница завршена је када је Пол Мекартни пристао да плати 55 милиона фунти како би окончао четворогодишњи брак са глумицом Хедер Милс.

8. Харисон Форд, познат измећу осталог и као Индијана Yонс, споразумно је окончао брак са сценаристкињом Мелисом Матисон која је добила 85 милиона долара.

9. Кевин Костнер и Синди Силва развели су се, након 16 година брака, када је он пристао да јој исплати 80 милиона долара.

10. Певач Фил Колинс исплатио је трећој супрузи Оријани скоро 48 милиона долара да оде из његовог живота.


Лидија Кујунџић

Извор: НИН