Recepti severnoameričkih Indijanaca na prazničnoj trpezi

Kao i svakog poslednjeg četvrtka u novembru, Amerikanci su i ove godine u krugu porodice i prijatelja proslavili Dan zahvalnosti. Tradicionalna trpeza sastoji se od ćuretine, slatkih krompira, jestive tikve, kukuruznog hleba, brusnica i pite od bundeve. Prvi obrok za proslavu Dana zahvalnosti u severnoj Americi bio je pripremljen 1621. godine kada su se doseljenici iz Evrope sastali sa Indijancima da bi im zahvalili na uspešnoj jesenjoj žetvi. Prema verovanju mnogih Amerikanaca, doseljenici iz Evrope su uveli običaj proslave Dana zahvalnosti, medjutim kako smo saznali u Muzeju američkih Indijanaca u Vašingtonu, severnoamerički Indijanci su takodje odigrali značajnu ulogu.
 

Glavni kuvar Ričard Hecler

Glavni kuvar, Ričard Hecler je stručnjak za kuhinju severnoameričkih Indijanaca. Njegov tim zadužen je za sastavljanje jelovnika restorana, koji se nalazi u Muzeju američkih Indijanaca u Vašingtonu. Oni su proveli nekoliko meseci izučavajući kakvu su hranu pripremali severnoamerički Indijanci u proteklih nekoliko stoleća. Restoran nudi hranu iz 5 različitih krajeva Sjedinjenih Država. Glavni kuvar, Hecler objašnjava kakvu su ulogu severnoamerički Indijanci u prošlosti imali u proslavi Dana zahvalnosti.

“Najvažnija stvar je da je to bilo iskreno zahvaljivanje. To je bio kraj godišnje žetve, što je značilo da će moći dobro da jedu do kraja godine – tokom zimskih meseci“.

Amerikanci u današnje vreme za Dan zahvalnosti služe tradicionalnu večeru sa ćuretinom. Praznik, medjutim, vuče korene s početka 17. veka kada su doseljenici iz Evrope delili obrok sa Indijancima posle uspešne jesenje žetve. Dan zahvalnosti nije praznik Indijanaca, ali kuvar Hecler ističe da su oni pokazali doseljenicima iz Evrope kako da ulove, sakupe i konzerviraju hranu što im je pomoglo da prežive u Severnoj Americi. Mnogi istoričari veruju da doseljenici ne bi preživeli bez pomoći Indijanaca.

“Mislim da bi Indijanci na Dan zahvalnosti sakupili svu hranu koja im je bila dostupna i delili je sa svima”.

Hecler još dodaje da je na prvoj proslavi Dana zahvalnosti bilo raznovrsne indijanske hrane.

“Ovo je salata ‘Tri sestre’ i sadrži sve što bi njima bilo dostupno – pasulj, kukuruz i skvoš, odnosno vrstu jestive tikve. Mislim da bi to bilo na njihovoj trpezi, kao i ćurka, a i kukurzni hleb“.

U Muzeju američkih Indijanaca, kuvar Hecler je pokušao da pomeša tradicionalne sastojke i od njih napravi moderno jelo.

Praznik Dan zahvalnosti vuče korene s početka 17. veka

“Kukuruzni hleb je bio zbijen; u njemu nije bilo kvasca. To ima smisla jer su Indijanci morali da nose hranu sa sobom”.

Hecler kaže da je najvažnija lekcija koju su doseljenici naučili od Indijanaca - kako konzervirati povrće i meso za zimske mesece.

“Dosta povrća je moglo da se osuši, tako da su ga iseckanog ostavljali na suncu. Zatim bi ga koristili u supama i sličnim jelima. Drugim rečima, dobro su znali kako da konzerviraju hranu. Koristili su i so. Zapravo oni su jedni od prvih koji su konzervirali i kuvali hranu sa solju“.

Ipak, prijateljstvo severno-američkih Indijanaca i doseljenika iz Evrope nije potrajalo. Doseljenici su proterali Indijance sa njihovog zemljišta, a vremenom i izgubili dodir sa tradicionalnom indijanskom kuhinjom – osim na Dan zahvalnosti.

 

Izvor: VOA