Srpsko-ruske veze

U izdanju Književnog društva Pismo iz Zemuna upravo je objavljen najnoviji broj časopisa „Ruski almanah” koji već osamnaest godina (od 1992) u prevodu na srpski jezik objavljuje izbor iz najboljeg što sadrže savremena ruska literatura ali i njena duhovna, kulturna i književna tradicija. Istovremeno, uz ruske autore, u časopisu koji ima međunarodni karakter nalaze se i analitički tekstovi naših najboljih prevodilaca, naučnika i poznavalaca ruske kulture i umetnosti.

„Ruski almanah” je bio prvi u seriji specijalizovanih časopisa za nacionalne književnosti, nastalih pod okriljem Književnog društva Pismo, a danas je, uz časopis „Pismo”, osnovni projekat ovog izdavača. Osnivač „Ruskog almanaha” bio je pesnik Raša Livada, glavni urednik časopisa za svetsku književnost „Pismo”, a Zorislav Paunković, glavni urednik „Ruskog almanaha” od osnivanja, kaže:

– Za osamnaest godina izlaženja objavljeno je četrnaest brojeva, jer okolnosti nisu uvek bile naklonjene objavljivanju periodike. Časopis je izlazio zahvaljujući kontinuiranoj podršci Ministarstva kulture Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda i, povremeno, uz pomoć domaćih sponzora. Po koncepciji, to je jedinstveno izdanje ne samo u našoj kulturi, nego i u svetu.

Paunković dodaje da svaki svezak časopisa donosi mnoštvo nepoznate i ekskluzivne građe, pridržavajući se visokih umetničkih i stručnih standarda. Istovremeno, obraća se najširoj publici, u želji da je pravovremeno informiše i upozna sa značajnim kulturnim dometima.

Takav pristup, potkrepljen realizacijom projekta, od početka je naišao na priznanje čitalačke publike i stručne javnosti u Srbiji. O časopisu je objavljeno više od sto pozitivnih prikaza (bibliografija tekstova o „Ruskom almanahu” objavljena je u broju za 2008. godinu). Stručno priznanje izdanje je dobilo i u inostranstvu. Visoku ocenu časopisu dao je vodeći ruski časopis „Novi mir”, o njemu su, među ostalima, pisali njujorški „Novi žurnal”, „Nezavisima gazeta”, „Novo vreme” i „Ruski žurnal”. „Ruski almanah” se citira u velikom broju domaćih i stranih publikacija.

U novom, četrnaestom broju časopisa, otkriva nam Zorislav Paunković, težište je na srpsko-ruskim vezama. Njima su posvećeni tekstovi naučnika-slaviste Vladimira Lamanskog i putopisca Konstantina Skaljkovskog, koji su sredinom XIX veka posetili Srbiju. Ova dva priloga preuzeta su iz zbornika ruskih putopisa o Srbiji, koji je priredio istoričar Andrej Šemjakin.

Tu je i studija Latinke Perović u kojoj se autorka bavi likom i delom začetnika anarhizma Mihaila Bakunjina, koji se u odlomku iz „Državnosti i anarhije” takođe osvrće na južne Slovene. Posle gotovo jednog veka preštampane su uspomene prevodioca Jovana Maksimovića o njegovoj poseti Lavu Tolstoju uoči piščeve smrti. U broju su takođe putopisi Gorana Petrovića, Enise Uspenski i Vladimira Kolarića, nekrolog Ireni Grickat koji je napisao Aleksej Arsenjev, studija Vidosave Golubović o „Utiscima iz Rusije” Dragiše Vasića, ekskluzivni tekst Alekseja Mokrousova o najnovijim delima biografskog žanra koja su objavljena u Rusiji.

Proza je predstavljena s dve priče Ilje Stogoffa i knjigom „Ahru” Alekseja Remizova. Poezija je zastupljena pesmama Jevgenija Kropivnickog, Sergeja Stratanovskog, lirskom prozom Saše Sokolova, a centralno mesto zauzima izbor iz poezije prerano preminulog sibirskog pesnika Borisa Rižeg, najveće nade ruske poezije krajem XX veka.

Izvor: Politika