Svetlost vraća sluh

Da li će osobe koje su izgubile sluh moći ponovo da čuju a da pri tom ne nose nikakva pomagala koja sem estetskih mana imaju i druge funkcionalne nedostatke. Odgovor na pitanje je pozitivan, ako je suditi po onome do čega su stigli istraživači iz Nortvestern univerziteta iz Ilinoisa.



Naime, oni su utvrdili da kada se neuroni u unutrašnjem uvu onih koji imaju oštećen sluh stimulišu infracrvenom svetlošću, to dovodi do poboljšanja sluha, zaključak je istraživačkog tima s ovog univerziteta.
U eksperimentu koji su sproveli, infracrvena svetlost usmerena na nervne ćelije u uvu zamorca sa oštećenim sluhom dala je bolje rezultate nego standardni kohlearni implantati u kojima se koriste elektrode.
– Nervi u uvu mogu biti stimulisani kako zvukom, tako i svetlošću. Do tog otkrića se došlo sasvim slučajno, kada su hirurzi u operacionim zahvatima na uvu koristili laser i otkrili da njime mogu da stimulišu nervne ćelije, koje potom šalju električni impuls mozgu. Nije baš potpuno jasno kako se ovo dešava, ali verujem da je za to odgovorna toplota koja prati lasersku svetlost. Ovo otkriće može dovesti do izrade boljeg slušnog implantata, jer laserski zrak pruža mogućnost mnogo preciznijeg stimulisanja neurona, za razliku od elektroda. Zato, sa svojim timom pokušavam da napravim hibridni implantat, koji će umesto elektroda imati optička vlakna. Kroz njih ćemo moći da precizno usmerimo infracrvenu svetlost u unutrašnjost uva – kaže dr Klaus Peter Rihter, vođa istraživačkog tima.
Istovremeno sa korišćenjem infracrvene svetlosti merena je i električna aktivnost na relaciji unutrašnje uvo–mozak. „Mape“ frekvencija, načinjene ovim merenjima, pokazatelj su kvaliteta informacija koje dolaze do mozga, a mape načinjene nakon stimulisanja nerava gluvih zamoraca bile su detaljne poput onih kod zamoraca koji imaju normalan sluh.
Do sada su za pacijente sa oštećenim sluhom, kohlearni implantati bili vrhunac tehnologije, i oni rade tako što elektrode direktno stimulišu nerve u unutrašnjem uhu. To ima svojih ograničenja jer korisnici imaju poteškoća da čuju muziku ili komuniciraju u bučnom okruženju, a to se dešava zato što u zdravom uvu postoji čak tri hiljade posebnih ćelija koje doprinose mnogo boljoj interpretaciji zvuka u odnosu na implantat.
– Iako je do sada eksperimentisano samo na zamorcima, nadamo se da će ovo otkriće uskoro moći da bude primenljivo i kod ljudi koji imaju oštećen sluh, kako bi im olakšali svakodnevni život – dodaje dr Rihter.
Međutim, prema rečima istraživača, ovo otkriće može predstavljati značajan pomak u lečenju ljudi s oštećenim sluhom, ali treba shvatiti da će vreme koje prođe između eksperimentalne faze i konačne izrade i primene implantata biti možda i desetak godina.

Kodirani impulsi stimulišu slušni nerv
Kohlearni implantat je uređaj koji premošćuje nefunkcionalno unutrašnje uvo i stimuliše slušni živac električnim impulsima, a predstavlja prvi veliki napredak posle gestovnog govora u olakšavanju života gluvim osobama. Ovaj implantat funkcioniše uz pomoć električne stimulacije nervnih ćelija u kohlei, a sastoji se od unutrašnjeg dela, koji je hirurški usađen ispod kože, i spoljašnjeg dela koji se nosi iza uva. On preobražava svakodnevne zvuke u kodirane električne impulse, a ti impulsi stimulišu slušni nerv i mozak ih interpretira kao zvuk.
Metoda korišćenja kohlearnog implantata je u primeni u svetu već dve decenije, i za to vreme je oko 100.000 ljudi već ugradilo ovakav implantat, dok se kod nas počelo sa primenom pre šest godina.

Izvor: Blic