Virtuelni rat na Kosovu

Mir je na Kosovu, 2012. godina. Izbeglice iz Srbije su se vratile. Međutim, jedne zore albanska gerila napada snage UN. U pomoć im pristiže Vojska Srbije, koju suprotna strana tera na povlačenje. Sledi pokušaj odbrane Preševa, zatim oklopni bataljoni oslobađaju Gnjilane i Prištinu. Na kraju, odvijaju se velike borbe na području Metohije.

Nije ovde reč o nekakvom proročanstvu, niti o viđenju razvoja događaja nekog poznavaoca političkih prilika, već o „Kosovskoj zori ” („Kosovo Sunrise ”), kompjuterskoj igrici u kojoj je južna srpska pokrajina uzeta za ratno poprište.

Njena autor je Aleksandar Đokić, mladić koji je prošao put od „slobodnog strelaca” do trećeg čoveka u studiju „LaPlata” u Hamburgu. Kompletnu igru gotovo je sam uradio, uz pomoć vojnofilmskog centra „Zastav film” i samog „LaPlata” u završnim radovima.

Prvo što nas je zainteresovalo jeste to odakle ideja za pomenuti scenario sukoba u pokrajini.

– Često me pitaju zašto u igri albanska gerila napada baš snage UN i mirovnjaka. Ovaj element igre nije proizvoljan poput 2012. godine, koju sam uzeo za vreme odigravanja sukoba. Analizom nekih prethodnih događaja zaključio sam da konflikt upravo tako počinje– objasnio je naš sagovornik i dodao da je Vojska Srbije do sada predstavljena u negativnom kontekstu u dosadašnjim stranim izdanjima video-igara.

– Ovde ona ulazi u konflikt da bi zaštitila integritet Republike Srbije. Nisam hteo da predstavim Vojsku Srbije kao nekog ko prvi povlači oroz, jer je naša istorija puna slučajeva u kojima je morala da brani svoju zemlju, a ne da nekoga napada – istakao je Đokić i dodao da igra nije politički obojena, što pokazuje i činjenica da je prošla glomazan sistem kontrole u Nemačkoj.

Međutim, utisci o igri su ipak podeljeni. Podrška je došla iz naše zemlje, Nemačke, Austrije, Velike Britanije i SAD, ali su se istovremeno javili i nezadovoljni.

– Neslaganja, grdnja, pa čak i otvorene pretnje smrću stigle su od albanske igračke populacije. Mnogi povezuju ovu igru sa ratom na Kosovu devedesetih, što je sasvim pogrešno. Ovo je zaista jedna neutralna igra koja pruža moderno bojište, gde pobeda leži u taktici i snalažljivosti, a nikako u tome sa koje se strane rova nalazite – istakao je naš sagovornik i dodao da je upravo neutralnost bila jedan od uslova koji je morao da se ispuni da bi igra izašla.

– „LaPlata”, odnosno Erik Racman, šef firme, imao je sluha kada sam mu predložio da „Kosovska zora” izađe kao komercijalna. Postavio mi je dva zahteva, tačan datum do kada mora biti gotova, i da prođe sva testiranja i provere. Igru sam završio za 14 meseci, a ono što je mene posebno obradovalo jeste činjenica da sa izdavaštvom nije bilo nikakvih problema, imajući u vidu da je tema kontroverzna – odao je Đokić put kako je „Kosovska zora” postala nastavak čuvene igre „Blickriga”

Ova strategija je krajem septembra izašla na tržište u Evropskoj uniji, pa je za samo 52 sata rasprodata prva serija. Tako se trenutno može naručiti isključivo putem Interneta.

– Uskoro će se pojaviti pojaviti u prodavnicama sa paketom „Wartime – Blitzkrieg Tactics”, pa je tako stala, na moje osobito zadovoljstvo, u red sa ostalim velikim naslovima svetskih dizajnera. Takođe, ulažu se napori da igra izađe na srpskom jeziku. Međutim, tu postoje poteškoće u vezi sa ćirilicom u samom pokretaču igre. Nadam se da ćemo i to prevazići, te će ona biti distribuirana i u Srbiju – objasnio je Đokić i tužno dodao da ne sumnja da će ih ulični prodavci preduhitriti.

Višnja Dugalić

Izvor: Politika