Zbog čega su Danci najsrećniji?

	Kopenhagen

Mnogi se stoga pitaju - u čemu je tajna sreće žitelja Danske?

Prestonica Kopenhagen je miran grad, koji, sudeći po broju biciklista na ulicama, više voli dvotočkaše od četvorotočkaša - grad čiji zvuci i čiji svaki ćošak svedoče o blagostanju.

Objašnjenje za fenomen da Danci sebe smatraju srećnijim od bilo kog drugog evropskog naroda BBC je potražio u redakciji dnevnog lista Politiken.

Glavnim urednik Toge Šajdenfaden priča o tome šta Dansku razlikuje od drugih zemalja. Pre svega je to znatno manja razlika izmedju najviše i najniže plate u državi, ali ni to nije sve:

"Mi smo zaista značajno ravnopravniji od mnogih drugih društava. Ta opšta ravnopravnost ima i dobre i loše strane, u smislu da je broj zaposlenih žena ravan broju muškaraca koji rade. Kategorija domaćica gotovo da ne postoji", objašnjava on.

Visoki porezi, socijalna sigurnost

U tome je i suština danske zagonetke. Porezi su jako visoki - gotovo svako plaća porez na dohodak koji premašuje 50 odsto, a oni sa visokim primanjima i mnogo više.

	Danska: spomenik Maloj sireni

Međutim, socijalna sigurnost je zauzvrat obezbeđena bukvalno od kolevke pa do groba; svako dete starije od šest meseci ima obezbeđeno mesto u jaslicama, donosno obdaništima; zdravstvena zaštita je toliko dobra da ljudima nije potrebno privatno osiguranje; fakulteti su besplatni.

Sve dok ljudi smatraju da su usluge koje dobijaju od države adekvatne, visoki porezi im ne padaju teško - ali ni to nije kraj priče, kaže Toge Šajdenfaden. Danski egalitarizam ima i kulturnu dimenziju:

"Citiraću lepu izreku čuvenog danskog pesnika Pita Hajna - on je rekao da su Danci najskromniji ljudi na svetu, i po tome su bolji od svih drugih. Nije neukusno da se time hvalimo, jer se na kraju krajeva hvalimo skromnošću. A hvalimo se i srećom, jer je to lično osećanje koje nikoga ne ugrožava", kaže on.

"Danski način"

Paolo Fementi je odrastao u Južnoj Africi u jednoj italijanskoj porodici, a poslednje četiri godine radi u jednoj marketinškoj agenciji u Kopenhagenu.

Uskoro će se oženiti Dankinjom, i namerava da u ovoj zemlji otvori sopstevnu kompaniju. Kaže za BBC da mu se dopada danski način rada.

"U diskusijama učestvuju svi, bez obzira na funkciju i položaj. Svoje mišljenje, pored direktora i šefova, iznose i pripravnici i kafe kuvarice. Svako ima pravo da kaže šta misli o nekom pitanju i svačiji glas se pažljivo sasluša", objašnjava on.

	Protesti protiv objavljivanja karikatura prorka Muhameda

U danskom društvu ima, naravno, i napetosti. Kada su objavljene karikature proroka Muhameda, u islamskim zemljama širom sveta gorele su danske zastave. Krajnja desnica na izborima dobija sve više glasova.

U svojoj kancelariji koja gleda na jedan od najvećih trgova u Kopenhagenu, Toge Šajdenfaden o tome kaže:

"Pokazuje se da je prećutna pretpostavka te suštinske ravnopravnosti, koju toliko dugo s ljubavlju negujemo da smo svi ne samo ravnopravni, nego i slični. Postojeća solidarnost nekako podrazumeva da nemaš ništa protiv da neko prima nadoknadu za nezaposlenost iako nikada nije platio ni cent poreza, pošto je Danac kao ti. Ali ako nije kao ti, ako nema plave oči i plavu kosu, ili ako se na neki drugi način razlikuje, nekako ti više nije svejedno. Odjednom se temelji naše snažne društvene solidarnosti ljuljaju", objašnjava on.

Promene? Nisu potrebne!

Upadljivo je da kada Danci govore o stanju u društvu, o sebi, o političkoj sceni, oni ne traže promene, nego održavanje postojećeg stanja; u jednom predgradju Kopenhagena živi lider opozicije Hele Torning Šmit, koja predvodi Socijaldemokratsku partiju. Poput svojih kolega iz ostalih stranaka, privržena je takozvanom "danskom putu".

	Most koji povezuje Dansku i Švedsku

"Da bi država blagostanja bila moguća, potrebno je da postoji zajednica. Pod zajednicom podrazumevam jezgro društva, nešto čemu svi pripadaju. Da li imigracija ugrožava tu zajednicu, to jezgro? Ne verujem, ali mislim da ljudi koji dolaze u Dansku moraju da prihvate taj najmanji zajednički imenitelj, da bi društvo funkcionisalo", kaže ona.

Hele Torning Šmit kaže da efikasna država blagostanja podstiče ekonomski rast, i ne sputava preduzetništvo i ambicije pojedinca. Kao i mnogi Danci, često pominje takozvani "socijalni kapital" - ekonomsku vrednost dobrobiti svakog pojedinca.

"Ne sme se zanemariti da li su ljudi srećni, da li im je dobro, da li su zdravi i da li imaju poverenje u druge. To je sasvim merljiva kategorija - u društvu u kome vlada medjusobno poverenje stopa kriminaliteta je niža", kaže Šmit.

Prvi utisak kada dodjete u Kopenhagen je da su ljudi srećni i da se nekako drugačije ponašaju.

Danci nisu, naravno, ljudi bez problema, ali veruju da poseduju nešto dragoceno, nešto čisto - poput većine ulica grada, nešto lepo - poput brojnih crkava... A to je osećanje da su zadovoljniji od drugih. Glavna briga u Danskoj je - kako očuvati to osećanje.

 

Izvor: BBC